Nepoznato
Postavljeno: 9/02/2012 15:14
ПРВИ СУСРЕТ
Нагло се тргох из лаког дремежа. Аутобус је налетео на рупу у асфалту и ја се пробудих из окрепљујућег сна. Мисли су ми биле збркане, зато сам натерала себе да одспавам једну туру, како би разбистрила мисли и почела нормално да мислим. Желела сам свим срцем да замислим наш први сусрет, тј. мој сусрет са човеком који ме неодољиво привлачи, од чијих речи ме подиђу жмарци, узнемире се лептирићи у стомаку, замагли се поглед, помуте слике у глави и пада мрак на очи.
Замишљала сам тај сусрет на хиљаду начина, али из искуства знам да никад не буде онако као смо замислили. Зато сам одлучила да ударим лагану дремку која ће ми испразнити главу и да даље не замишљам ништа, док се не сретнем са човеком који ме толико привлачи.
Баш кад се пренух из дремежа и присетих се куда путујем и који је циљ тог путовања, стиже ми порука од моје мазе. Нестрпљив је, пита кад стижем и на којој се деоници пута налазим, да ли знам колико ми се радује?Шаље ми стотину пољубаца да их распоредим по целом телу. Облила ме је топлина од поруке коју сам управо прочитала, те му послах пољубац да га стави тамо где му највише прија и рекох да стижем око 18:20 часова, а искрено се надам да ће ме сачекати на аутобуској станици...
У сећање сам призвала његов лик, који ми се толико допао на сликама, постављеним на његовом профилу, са једног сајта за дружење и упознавање. Запамтила сам сваку црту лица, сваки део тела, те очи које се искре неописивом живошћу, лепо, уредно избријано мушко лице са правилно распоређеним цртама, изазовне и сочне усне, лепо извајан врат и лепо развијена рамена, глатке груди преко којих је затегнута глатка и сјајна, помало препланула, кожа, затегнут торзо без трунке сала, узане, праве мушке бокове...Оно што се не види на слици, замишљам, али нећу сад о томе... Намерно сам избегавала да стварам менталне слике нашег првог сусрета, јер сам знала да то уопште неће бити тако како год га ја замислила.
Мисли су ме одвеле на сасвим другу страну, јер мисли се не могу зауставити и оне никад не престају да се роје, па како то обично бива одведу човека у далеку прошлост, за коју је био сигуран да је закопана дубоко у његовој подсвести. Као што свака медаља има две стране, и то мисаоно лутање по далекој прошлости имало је своју добру страну. Нисам ни приметила да сам већ стигла на своје крајње одредиште.
Аутобус је ушао у станицу и стао на долазни перон. Није било скоро никог у њему, јер су путници излазили успут, како је и где коме одговарало. Обукла сам пелерину, узела ташну и лаки ручни пртљаг и изашла на перон у прохладну ноћ. Послала сам одмах поруку да сам \"слетела\" и да ми каже где се тачно налази, како бисмо се што пре срели без већег лутања. Зазвонио ми је телефон и тргао ме из размишљања. Видим на дисплеју исписано његово име и срце ми поскочи од радости. Рече ми да ме чека одмах ту поред станице у праку,...
