Discussionspostavljeno od strane
admin_rs
Ovaj proces je više-manje poznat, i svi smo ga iskusili. Većina nas, mnogo puta. Romantični susreti vode ka sastancima. Sastanci vode ka vezama. Veze stvaraju predivne trenutke. I ti trenuci, zauzvrat, postaju uspomene koje nas bole kada dođe kraj. Mnogi od nas imaju tendenciju da idealizuju prošlost kada veza postane istorija, i naravno, to jako otežava proces lečenja rana i prelaska na sledeći dan. Posebno u današnjem dobu, kada su društvene mreže postale deo naše svakodnevice, prevazilaženje raskida postaje sve teže. Zašto? Pa, jednostavno zato što imamo naviku da proveravamo bivšeg na Facebooku i Instagramu i pratimo kako nastavljaju sa životom bez nas. Duboko u sebi, radujemo se ako saznamo da nisu srećni, dok gledamo sa ljubomorom ako često objavljuju fotografije i video zapise iz izlazaka, zabave i putovanja. Je li to normalno? Da, do određene mere.
Ali zašto to radimo? Zašto se mučimo gledajući život našeg bivšeg kada je naša veza završila? Prema psiholozima, to je zbog tri faktora: Prvi je taj što smo jednostavno "zaglavljeni". Još uvek osećamo emocije prema našem bivšem partneru i osećamo potrebu da budemo u njihovom životu. I pošto to ne možemo da uradimo, prelazimo na praćenje njihovog života kao posmatrači. Drugi razlog je taj što sumnjamo da li zaslužujemo ljubav i da li ćemo pronaći novu vezu koja će nam doneti sreću. Zato nastavljamo da gledamo srećne (ili nesrećne) trenutke našeg bivšeg, duboko se nadajući da će jednog dana shvatiti da bez nas nisu ništa. Na kraju, poslednji razlog je snaga navike. Ako smo naučili da provedemo prilično vremena svog dana gledajući aktivnost na profilu našeg partnera, verovatno će biti potrebno neki napor i vreme da to prestanemo. U svakom slučaju, posvećivanje vremena i energije da povremeno proveravamo društvene mreže našeg bivšeg je 100% loše, jer može samo pokvariti naše raspoloženje. I, najvažnije, odgađa nas od okretanja stranice u našem životu, nešto što, u ovom trenutku, možda zaista ne želimo, ali verovatno nam je potrebno. |